О МИЛОВАНУ ДАНОЈЛИЋУ
Милован Данојлић (1937, Ивановци код Љига), песник, приповедач, есејиста, публициста и преводилац. Дипломирао француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радио као новинар у листу „Борба“ и као лектор у Поатјеу у Француској, где сада и живи.
Члан Српске академије наука и уметности ван радног састава. Добио Орден Светог Саве и Орден заслуга за народ. Подигао цркву у родним Ивановцима. Добитник свих значајних књижевних награда у нас, а превођен је на више европских језика.
Важније збирке песама: Урођенички псалми (1957), Како спавају трамваји (1959), Баладе (1966), Гласови (1970), Родна година (1972), Чистине (1973), Чекајући да стане пљусак (1986), Тачка отпора (1990), Разгоревање ватре (2000), Србија на Западу (2005), Пешачки монолог (2007), Црно испод ноктију (2009).
Важније књиге прозе: О раном устајању (1972), Како је Добрислав протрчао кроз Југославију (1977), Змијин свлак (1979), Драги мој Петровићу (1986), Година пролази кроз авлију (1992), Место рођења (1996), Ослободиоци и издајници (1997), Балада о сиромаштву (1999), Учење језика (2008), Добро јесте живети (2010).
Важније збирке есеја и чланака: Мука с речима (1976), Наивна песма (1976), Чишћење алата (1982), Мука духу (1996) , Песници (2007), Писма без адресе (2012).
Преводио је песнике, најчешће са француског и енглеског језика (Бодлер, Клодел, Паунд, Јејтс, Бродски).