Жири за додјелу Награде „Извиискра Његошева", у саставу : проф. др Јован Делић, предсједник (Београд), Милутин Мићовић ( Никшић), проф.др Иван Негришорац ( Нови Сад), проф.др Ранко Поповић ( Бања Лука) и др Драган Хамовић ( Београд) на завршној сједници одржаној 15. jануара 2016. године донио је


О Д Л У К У

да се „ Извиискра Његошева ‘’ за 2014./ 2015. годину додијели пјеснику Љубомиру Симовићу за цјелокупни књижевни рад.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

И као драмски писац, и као лирски пјесник Љубомир Симовић је у врху не само савременог српског пјесништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успјеху својих драма, стекао је свјетско име и глас. Његова лирика има унутарњу драмску напетост, каткад дијалошку природу, увијек казивачку страст и усмјереност на жив говор. Његове драме имају елементе поетског и лирског. Симовићева поезија је дубоког памћења. Ослоњена на фолклорну традицију, она урања у митску архајску свијест, али успоставља и жив, динамичан дијалог са старим српским пјесништвом и средњевековном историјом, па са дубровачком поезијом и са новијом српском књижевношћу, гдје почасно мјесто имају Стерија и Лаза Костић. Мотивима пута и путовања ова нас поезија повезује са античком Грчком, Византијом, Светом гором и Хиландаром, Персијом и Русијом. Она памти искуства сеоба, устанака и свјетских ратова, полома, погрома и братоубистава. Од почетка антиратна, суочена са ужасима историје и смрти, ова поезија је на страни „малих“, елементарних животних вриједности и у славу женског принципа као принципа рађања, љубави, милости, одржања и обнове живота.

Од тог елементарног- хлеб и со, игла и конац, вода и јаје- Симовић прави систем личних космичких симбола. Симовић је пјесник једне од наших најљепших пјесама молитава- Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској- али и пародије молитвеног пјесништва, мајстор гротеске. У „Балади о Стојковићима“ направио је риједак спој баладе, мартирија и патриотске пјесме са хумором и гротеском. У трилогији Планета Дунав Симовић се везује „за Београд и његове реке“, активирајући библијске метафоре и митске симболе. Вода је праг Београда, али и пријетња потопом. Пјесник тражи све даљу и сјајнију метафизичку упоришну тачку „која обухвата и садржи све“. Овај мајстор поенте и парадокса предодређен је- како је написао Миодраг Павловић- да буде антологијски пјесник. Симовић је пјесник који је потврдио „суштинско старање за реч“ и нашао универзално „у криворечком аутобусу“ (Милован Данојлић), а његова поезија отвара „видик на девет вода“ (Милосав Тешић).

У Београду, 15. jануара 2016. године Жири Награде „Извиискра Његошева":



Проф.др Јован Делић, предсједник
Милутин Мићовић, с.р.
Проф. др Иван Негришорац, с.р.
Проф. др Ранко Поповић, с.р.
др Драган Хамовић, с.р.