Жири за доделу награде „Извиискра Његошева“, у саставу: проф. др Јован Делић, председник (Београд), Милутин Мићовић (Никшић), проф. др Иван Негришорац (Нови Сад), проф. др Ранко Поповић (Бања Лука) и др Драган Хамовић (Београд), на својим завршним седницама 17. и 24. јануара 2012. године донео је
О Д Л У К У
да се трећа „Извиискра Његошева“ додели архиепископу цетињском и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу, теологу, беседнику и есејисти, а за изабрана његова дела која су, у издању „Светигоре“ са Цетиња, објављена током 2009, 2010. и 2011. године. За сада је изашло 16 књига, од којих се већи део појављује први пут. Даље објављивање ових дела ће се наставити, али је већ сада сасвим очигледно да је реч о импресивном опусу, са изузетном ширином и богатством значења.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Митрополит Амфилохије Радовић је својим књигама покренуо и решавао читав низ теолошких питања која припадају домену библијске херменеутике и егзегезе, литургике, еклисиологије и историје цркве, православне педагодије и катихетике, хомилитике итд. Он је истовремено отворио и веома важне проблеме који се тичу начина живота модерног човека и неопходности његовог духовног преображаја. Као чувар и неговатељ моћног духовног наслеђа, митрополит Амфилохије је та питања сагледавао свестрано и дубоко, а истовремено је нудио решења која сведоче о томе да Црква и данас остварује своју драгоцену мисију.
Огрoман је значај овога писца у погледу јаснијег сагледавања природе српске културе и самих темеља њеног духовног идентитета. Тумачење чина кирило-методијевске христијанизације, изградњe хришћанског духа са Светим Симеоном, Светим Савом и светородном лозом Немањића, па потврда светосавља у подвигу кнеза Лазара и у чуду Косовског завета, сведочи не само о снази историјске и духовне културе српског народа него и о луцидности митрополита Амфилохија који је у добро познатим догађајима откривао многе прикривене, симболичке везе. Овај наследник трона Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша непрестано је указивао и објашњавао колико српска православна култура, упркос разним регионалним и другим деобама, представља драгоцену и јединствену целину.
У његовом тумачењу православна духовност и данас исказује своју недвосмислену, плодотоворну и моћну живост, а у том погледу он наставља делатност својих великих претходника и духовних учитеља Светог Николаја Велимировића и Светог Јустина Поповића. Митрополитов подвижнички дух и потреба да помогне ближњему своме, а поготово страдалницима, посебно су се потврдили у догађајима о којима је писац посведочио драгоценим дневником из 1999. и 2000. године. У својим напорима да допре до душе других људи он је често и убедљиво користио снагу хомилија, црквених беседа изрицаних у разним приликама и поводима, а најчешће о црквеним празницима. У свим својим обраћањима митрополит Амфилохије је код припадника српског народа редовно неговао духовну чврстину, истрајност и спремност на жртву. Сва његова дела можемо, пак, разумети као и те како важан допринос српској есејистици. Писани на темељу јасних и убедљивих идеја, ти текстови плене јасноћом и дубином казивања, те гномским начином изражавања, по чему се њихов аутор исказује као настављач његошевског наслеђа.
У нашем јавном, културном животу писац Амфилохије Радовић је присутан већ више од четири деценије. Захваљујући њему и његовој монашкој сабраћи, који су умели да испоставе праве изазове, у том периоду је остварен плодотворан дијалог између наше секуларне, грађанске културе и пребогате црквене, духовне традиције. И премда има гласова који агресивно настоје да тај дијалог прекину, награду „Извиискра Његошева“ предајемо митрополиту Амфилохију Радовићу не само са задовољством због његовог оствареног дела него и с надом да ће два тока српске културе, секуларни и црквени, очувати драгоцену моћ разумевања другога.
У Београду 24. јануара 2012.
др Јован Делић, предсједник, с.р.
Милутин Мићовић, с.р.
Проф. др Иван Негришорац
Проф. др Ранко Поповић
Др Драган Хамовић, с.р.