Жири за доделу Награде „Извиискра Његошева“, у саставу: проф. др Јован Делић, председник (Београд), Милутин Мићовић (Никшић), проф. др Иван Негришорац (Нови Сад), проф. др Ранко Поповић (Бања Лука) и др Драган Хамовић (Београд), на својим завршним седницама 13. децембра 2013. и 23. јануара 2014. године донео је
О Д Л У К У
да се четврта „Извиискра Његошева“ додели Миловану Данојлићу, песнику, приповедачу, есејисти и преводиоцу, за целокупни књижевни рад.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Милован Данојлић се високо књижевно остварио у више књижевних врста. Почео је као песник и није престајао писати стихове, али је чисту поезију исписивао и на страницама прозе, а песничко искуство тачно и истанчано излагао у есејима и чланцима. Јединство стваралачке личности очитује се и кроз све промене и пробе током више од пола века суделовања у српској књижевности. Данојлић је, како рече један савременик, увек постављао себи високе мете. А песник је сам, у есеју о Дучићу, код песника истицао битну црту „беспоштедног самопорицања“. И када је, у доба младости писао, рецимо, расправу против завичаја, био је то продуктиван, неопходан разрачун, као и у сваком присном, нераскидивом односу. Повратнички поглед у елементарност природе и вајкадашње односе у сеоској култури подешеној према годишњем кругу што „пролази кроз авлију“, био је утолико продубљенији, боље разумевајући, откривењски поглед. Поред свег широког белог света који је походио, учећи и бежећи, у дугом низу песничких и прозних радова изнова је сагледавао микрокосмичку лучу свог места рођења, блиских фигура и појава. Данојлић нам живо показује да лирика и даље опстаје као дивљење створеном, да је поезија и даље оштри глас побуњеника, као и облик помног мишљења света и времена. „Шта може песник у оваквом, оскудном времену, и у осиромашеном, збуњеном племену?“, упитао се пре десет година, у Жичи, Милован Данојлић, у беседи у којој је образлагао став о Његошу као најживљем српском песнику: „Може врло мало, и врло много. Већ и само одржавање језика у делотворном стању његов је незаменљив допринос духовном здрављу заједнице. Предвођен маштом, играчицом на конопцу у служби слободе, може да отвара видике преко којих су навика и свакидашњица бациле непрозирну завесу.“ Управо то „врло мало“ и „врло много“ више од дугих пола века обделава Милован Данојлић, поготово данас, када се преко свих наших видика упорно пребацује нова непрозирна завеса, а духовно здравље наше заједнице увелико нарушава.
У Београду 23. јануара 2014.
Проф. др Јован Делић, председник
Милутин Мићовић
Проф. др Иван Негришорац
Проф. др Ранко Поповић
Др Драган Хамовић