УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ 2013/2014

Литија

Књижевна награда „Извиискра Његошева“ – коју су основали Епархија будимљанско-никшићка и компанија „МОНА“, свечано је уручена уочи Дана Светог Василија Острошког, 11. маја у Никшићу – четвртом добитнику, академику Миловану Данојлићу.

Духовној академији уприличеној поводом свечаног уручења награде која носи првобитни назив Његошевог „Горског вијенца“ у Црквено-народном дому „Свети Василије Острошки“ у Никшићу присуствовали су митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије Радовић као бројни други црквени великодостојници Српске православне цркве, истакнути књижевници,истакнуте званице из јавног и културног живота Црне Горе.

Узвишени скуп је својим благословом поздавио домаћин – епископ будимљанско никшићки – Јоаникије, који је при уручењу награде добитнику ј истакао да „Његош, којег је тешко упоредити са било којим књижевним ствараоцем, дао је највећу меру, и највећи циљ је поставио српској књижевној речи, а тек поједини ту меру заиста и достижу. Уверени смо да је Данојлић већ одавно ушао у светлу и освећену Његошеву орбиту , и да се у њој настанио потпуно заслужено“.

Председник жирија проф. др Јован Делић је господину Данојлићу уручио плакету - рад академског уметника Љубише Манчића, а генерални директор и власник компаније „МОНА“ Ђорђе Момировић уручио је новчани износ награде.

У свом обраћању проф др Јован Делић је истакао да „ И по обиму свог књижевног опуса, и по његовој жанровској разноврсности и разуђености, и по осећају језика, и по матерњој мелодији, и по усмерености на светску књижевност и њене врхове, и по својој самосвести и способности да разуме и другог и себе, Данојлић се издвојио међу мали број великих савремених српских писаца који чине част српској књижевности и чувају јој значај и значење у овим временима.”

Члан жирија, др Драган Хамовић је истакао да у Данојлићевом делу влада стална напетост између противних, премда допуњујућих порива, за одласком из простора рођења и повратка у пробитни рам, у којем је свој мали живот накратко био усаглашен са безграничним трајањем.

Лауреат Милован Данојлић се захвалио оснивачима награде и члановима жирија, и у величанственом говору указао на значење „извиискре“ . „Има иски и иски, неке плану и згасну, а друге се извију високо и далеко, до неба. Удар нађе иску у камену, из удара у тврдо црногосрко тло, у његову прошлост, то јест ондашњост, извио се „Горски вијенац“ “ .